Američki imperijalizam

Ići dole

Američki imperijalizam

Počalji  Ernesto taj Uto Jun 23, 2009 2:05 pm

Dovoljno je pomisliti na SAD i odmah će te pomisliti na neokolonijalizam i imperijalizam,izigravanje gazde i nanošenje patnje svim "malim" narodima.
Od propasti istočnog bloka,za koji moramo reći da je bio "imperijalizam iz druge ruke",Amerika se pretvorila u gazdu od tada uni polarnom svetu.
Od tada pa do pre 3-4 godine niko joj se nije direktno suprotstavljao,ali sada kad su se stvari vratile u ravnotežu vraćanjem i jačanjem Rusije,Kine,Severne Koreje,Libije,Irana,Venecuele...stvorila se kakva-takva "ravnoteža" u svetu.
To je prouzrokovalo nekoliko ratova npr. u Južnoj Osetiji,Abhaziji,nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije,svrgavanje monarhije u Nepalu,novog rata u Pakistanskoj SWAT dolini,kontra revolucije u Iranu(neuspele) i još mnogo drugih...
Gde je tu kraj?
Prvo ide početak:vraćanje Srbije na pravu stranu! Like a Star @ heaven
avatar
Ernesto

Broj poruka : 7
Godina : 24
Lokacija : Novi Sad
Datum upisa : 22.06.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Vracanje srbije...

Počalji  lune taj Ned Jun 28, 2009 8:23 pm

Srbija je uplovila u teske kolaborantske vode, vode grabezi i pljacke po svaku cenu..pa makar to bio sitni baksis...milijarde drustveno-drzavnog porekla slila se u dzepove nekolicine u osnovi, petokolonasa. Moderna peta kolona nije nuzno u ratu, vojsci...ona je u ziro racunima, energetici i mineralnim resursima...telekomunikacijama, popularno receno u *maloprodaji*...milioni korisnika pale sijalicu, pale televiziju, telefon....uz to idu tradicionalni *monopolski artikli*...kafa, ulje, so...takodje masovna *maloprodaja*..potkovana *tecnim gorivom*, razlika je u tome sto to vise nije *monopol drzave*..nego monopol pojedinca ili grupe
Udruzene leve snage mogu uz podrsku patriota da sruse ekstremnu desnicu, lazne demokrate...boriti se za REFERENDUM, boriti se za IZBORE....
Nemogu se bitna pitanja, pitanja koja se ticu miliona gradjana Srbije resavati na Dedinju i Kopaoniku...po zelji inostranih diplomatskih faktora i CIA,MI-6....itd.
avatar
lune
Komunista
Komunista

Broj poruka : 215
Datum upisa : 04.06.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Amerika...sila...

Počalji  lune taj Pet Sep 04, 2009 4:15 pm

Prati dogadjanja u svetu i kod sebe...ako raste masa *kupaca koji nemaju pare*...ako pada *industrijska proizvodnja*....onda stupa na scenu, *smanjenje rasta stanovnistva*...ozivljavanje proizvodnje u *vojno industrijskom sektoru*....WAR....likvidacija viska ljudi, angazovanje mrtvog kapitala da ne pojede sam sebe..makar bio ispaljen iz topa, pokupe se caure, pretope pa jovo nanovo...relativno jevtina sirovina...jer se obrce vise puta....pobijene *kolataralnne stete* se ne obrcu, muskarci su obicno vojnici, kad poginu nemogu vise da prave decu i da se radja sirotinja...
avatar
lune
Komunista
Komunista

Broj poruka : 215
Datum upisa : 04.06.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Americki nacin razmisljanja..

Počalji  lune taj Sre Sep 16, 2009 12:18 am

Ovih dana imali smo prilie da vidimo totalnu deformaciju americkog drustva. Broj demonstranata nije bio veliki u odnosu na ameriku ali je bio izuzetno odvratan. Nekoliko hiljada ljudi dmonstriralo je i porucivalo baraku Obami da ako hoce *komunizam* da ide u Rusiju. Sve to idiotsko zato sto se Obama okrenuo problemu socijalnog osiguranja za oko 50.000.000 neosiguranih i verovatno socijalno vrlo ugrozenih gradjana. To znaci da je to korov iz birackog tela. Stanje naseg drustva ozbiljno koraca tim ili slicnim putem...bezobzirnost prema *nizoj klasi* raste, a postojece KP nikako da shvate da moraju da budu u jednom stroju okrenuti problemima grdjana. Nije vise vreme niti koriste rasprave na relaciji Staljin ili Tito..i slicno. Jer vreme donosi i odnosi svoje, depresivno stanje, stanje straha od buducnosti ima svoju komandu. Kapital odnos, kapital razmisljanje je osvojilo ovaj prostor, i naj sitniji pojedinac masta o ne retko neostvarivim snovima, neshvatajuci da je izopsten iz drustva, da je niza klasa i da dzaba trosi pare na folirantsku garderobu. Potrebno je objavljivati jedan po jedan clan ustava, osnovnog zakona koji daje ovlascenje sa vrha piramide prema dole za raslojavanje, eksploataciju i ordinarnu otimacinu sredstava, rada i zaradjenih i neuplacnih doprinosa. Projektujmo ideju novog ustava, ne xix veka nego xxi veka.
Samo konkretni predlozi daju nadu, suva teorija ne daje, ona je stvar politickih radnika i sluzi kao osnovica formiranja gornjih predloga gradjanima. Ovako, oni zive sa onim sto imaju. Ravnpravnost ljudi, jednake sanse su motiv, politicko i privredno nasilje je nedopustivo, uz to idu i prava gradjana, nacija, vera itd koja moraju da budu zasticena zakonom. Postovanje drzavnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta mora da bude duznost i cast svakog gradjanina, to je najbolja poruka unutrasnjim i stranim faktorima da dzaba trose vreme..plena nema ! Fizionomija savremenog rata je ne potpuno kreirala ekonomsko finansijsku borbu, vojnici su *agenti* *agencije*..*menadzeri* *lobisti*.koji korak po korak vrse ekonomsku i finansijsku okupaciju napustenog i suvereniteta.
avatar
lune
Komunista
Komunista

Broj poruka : 215
Datum upisa : 04.06.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Svetski razbojnici...

Počalji  lune taj Sub Dec 26, 2009 10:54 pm

Americki dolar, naravno postoji i on se koristi u * unutrasnjem saobracaju*...ali po uzoru na Nemacku III rajh, postoji stamparija posebnih serija novcanica..*izvoznih novcanica*bez pokrica, papir spremljen da deluje nakon ugovora o finansiranju.i podrskee *nacionalne banke*... okupirane zemlje....oko kojih se otimamo kao oko *us....g stapa*, koje se koriste i kruze po van americkim trzstima...ucestvuju u *nacionalnim ekonomijama*, pa tek kada se dobro obrnu, opere pofit...profit kao takav, opran u bankama i trzistima, napadnutih zemalja i kao takav, cist moze da ucestvuje untar Amerke....realno bogatstvo izniklo iz magle...naravno nije isto ali setitee se...*magle i nicanja*.. i razmislite o jednoj takvoj *transakciji*...*domaceg* porekla.Nemate nista..kupite menice u knjizari, od *kooperanata* nabavite opremu i materijaal, izdatee i *akceptne naloge* kupljene u knjiizari..na neko *odlozeno placanje*...i na livadi se *stvori*...*Agrokomerc* Velika Kladusa, a sa beskrajn trake silaze curani...sa pijaca, samoposluga..pristize kes...ukljucuje se u ono *odlozeno placanje*....i u *kruznom kretanju kapitala*..pocne da glodje drzavu..a ne ziro racun *kreatora*...nove svetke ekonomije u eksperimntu... Suspect
avatar
lune
Komunista
Komunista

Broj poruka : 215
Datum upisa : 04.06.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Amerika...Srbija....

Počalji  lune taj Pet Mar 12, 2010 8:19 pm

Gluvi hici iz Dalasa
Borislav Lalić, 16.09.2009 Ocena:
4.34 (Glasova: 37)
[Oceni] Komentara: 6 [Postojeći komentari]

Srećni par neposredno pre atentata
KAD je čuo da je u Dalasu ubijen Džon Kenedi, Fidel Kastro se ozbiljno zabrinuo za sudbinu svoje zemlje, ali ne zato što je ubijeni američki predsednik bio zaštitnik njegovog režima, nego zato što je slutio da će Amerikanci to ubistvo njemu prilepiti.
Umalo se tako i desilo. Odmah posle atentata, u SAD je objavljeno da je Kenedija ubio izvesni Li Harvi Osvald, Amerikanac koji je ranije boravio u Sovjetskom Savezu, a po svoj prilici i na Kubi. Kastro je odmah dao nalog da njegove službe to provere, a kada su mu javili da je Osvaldu svojevremeno odbijena kubanska viza i da on nikada nije zakoračio na to ostrvo, kubanski lider je mogao da odahne.
No, svejedno, novi američki predsednik Lindon Džonson, koji je po slovu ustava, kao potpredsednik, zaseo u Belu kuću, izjavio je tih dana sasvim decidirano, da je Fidel Kastro organizovao atentat u Dalasu da se osveti američkom predsedniku za onu nesrećnu invaziju u Zalivu svinja.
Džonson za tu tvrdnju nije imao ni jednog valjanog dokumenta.
ZAŠTO je ubijen taj mladi i popularni predsednik u koga su mlađe generacije Amerikanaca polagale tolike nade. Ljudi su verovali da će on osloboditi Ameriku starih konzervativnih stega, da će je izvesti iz samodovoljnosti i osloboditi izolacionizma, rešiti socijalne i rasne nepravde, otvoriti perspektive mladim generacijama, zaustaviti rat u Vijetnamu, otvoriti zemlju prema svetu.
„I zato, dragi moji sugrađani, govorio je, ne pitajte šta bi vaša zemlja trebalo da uradi za vas, nego se zapitajte šta biste vi mogli da uradite za vašu zemlju“.
Sve su to presekli hici u Dalasu. Usred belog dana, dok se u otvorenom automobilu vozio ulicama tog teksaškog grada i dok je njegova takođe popularna supruga Žaklina sedela pored njega, zaverenici su mu hicima iz puške bukvalno razneli glavu. Pogoci su bili tako razorni da su se krv i delovi mozga prosuli po svetloj odeći njegove supruge. Nije mu bilo spasa.
Njegova braća Robert i Edvard bili su u tim trenucima u Kongresu. Kad su čuli strašnu vest odjurili su u Belu kuću. Edvard je odatle odleteo u Masačusets da majci i obolelom ocu saopšti tragičnu vest, a Robert je ostao da sačeka mrtvog brata i Žaklinu. U međuvremenu, potpredsednik Džonson je u predsedničkom avionu položio zakletvu kao novi šef Bele kuće.
Šta se desilo u Dalasu? I danas se zna samo ono što se onda znalo: predsednik je ubijen, a ko ga je ubio i zašto ga je ubio, ko stoji iza tog atentata i kako se tako nešto moglo desiti u slobodnoj, demokratskoj i organizovanoj Americi, to se ni danas ne zna.
LI Harvi Osvald je odmah uhapšen i označen kao jedini ubica. On sam o tome nije ništa mogao da kaže,
jer će ga pre saslušanja, dok je bukvalno bio u rukama policije, ubiti lokalni barmen Džek Rubi, koji će uskoro, kao i većina drugih direktnih svedoka, završiti nasilno svoj život.
DrŽavna „Vorenova komisija“, ništa novo nije otkrila, pa je svu krivicu svalila na pokojnog Osvalda. Nije odgovoreno ni na pitanje da li je bilo još atentatora, jer su balističari utvrdili da Osvald u tom intervalu nije mogao da ispali tri metka, a uz to su se javili i svedoci koji su tvrdili kako su videli drugog atentatora koji sa puškom u ruci beži sa mesta zločina.
Moćni direktor FBI Huver, koji nije ni malo voleo Kenedijeve, tvrdio je da su Kenedija „ubili komunisti“, jer to je, u tim godinama hladnog rata, bila njegova opsesija. Pojavile su se pouzdane tvrdnje da je ubice platio moćni šef sindikata Džimi Hofa, koji je inače bio povezan sa mafijom, a nije voleo braću Kenedi. Veoma su ubedljivi i argumenti onih koji veruju da je Kenedija likvidirala američka mafija, naročito ono njeno kubansko krilo, koje Kenediju nije moglo da oprosti zato što nije digao u vazduh američku avijaciju kada je video da invazija u Zalivu svinja propada. Postoje svedoci koji su pouzdano tvrdili da su viđali Osvalda u društvu članova kubanske mafije u Teksasu u danima koji su prethodili atentatu.
„U Dalasu nije ubijen američki predsednik. Ubijena su njegova obećanja da će napraviti modernu Ameriku“, napisao je čuveni kolumnista Džems Reston.
Cinici su sa svoje strane tvrdili da je ubistvo Kenedija nešto najbriljantnije što je klanu Kenedijevih moglo da se desi.Na taj način Džon neće morati da se muči sa izazovima koji ga čekaju sa novim izborima, da ispravlja greške koje je počinio i da plaća račune za brojne promašaje. Tim atentatom on je otišao u legendu, postao je mitska ličnost i otvorio je novi put svojim naslednicima iz klana Kenedijevih.
Politički analitičari, istražitelji i istoričari savremene Amerike, ostali su dužni Americi odgovor na ključno pitanje: zašto Amerika ubija svoje najbolje sinove, koje su to snage koje su u toj zemlji toliko moćne, ne samo da ubiju predsednika, nego da sa njim pokopaju i istinu o zločinu?

PREDSEDNIK
DžON Kenedi je od ulaska u Belu kuću bio preokupiran pitanjem kako se postaje veliki predsednik.
- Hteo je mesto u istoriji, kazao je o njemu Robert Maknamara.
- Pitao me je, „kako se postaje veliki predsednik“, ispričao je Džim Reston. - Nisam mogao da mu odgovorim.
Kenedi je često citirao Harija Trumana: „Ni Džingis Kan, ni Aleksandar Veliki, ni Napoleon, nisu posedovali toliku moć kakvu ima američki predsednik“.
(Nastaviće se)
avatar
lune
Komunista
Komunista

Broj poruka : 215
Datum upisa : 04.06.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Americki ili nas *posvojce*...*uvozni*..?

Počalji  lune taj Uto Mar 16, 2010 5:19 pm

.*Vrh pravoslavne crkve patrijarhovo hodocascem u Trst, Ljubljanu i Zagreb propratio je saopstenjem da * TREBA RAZUMETI I PRIHVATITI NOVO VREME, NOVE GEOGRAFSKE KARTE I MERILA, JER-TO JE REALNOST*, uz opasku da ce tamosnjim pravoslavcima patrijarhove reci biti podsticaj da zive * u skladu s principima koje zastupa Crkva, dakle u ljubavi i bez podela*
(na zalost, u saznanju da je u stvari u praksi sproveden sporazum iz 1954 izmedju Stojadinovica i Pavelica u Argentini, naravno licno odbacujem tu *realnost*, a odgovornost pred istorijom ce nositi i snositi deo SPC i srpskoga naroda koji se priklonio i organizovao vezano rat i propast RSK)*

*Za vrijeme vojne akcije "Oluja" iz Hrvatske je otišlo više od 200
tisuća hrvatskih građana srpske narodnosti. Brojni su intelektualci u
tom smislu koristili termin "etničko čišćenje". Koliko je to opravda
no, odnosno kako biste vi nazvali činjenicu kad u nekoliko dana par
stotina tisuća građana pod pritiskom napusti svoje domove i godinama
se ne vraćaju kući?

Svojevoljno ili nasilno napuštanje nekog prostora u takvom broju da se
može govoriti o potpunoj promjeni stanovništva ili etničkog sastava
dramatično je i neuobičajeno. Je li to bilo etničko čišćenje ili
dogovorna razmjena, ostaje još uvijek neodgovoreno i meni osobno
nejasno. Shvaćam strah stanovništva. Znamo da su Nijemci pred kraj
Drugog svjetskog rata seljeni u Njemačku u strahu od odmazde. Ali to
je bilo organizirano i smišljeno. Ono što se dogodilo u Hrvatskoj
devedesetih podsjeća
me na to...
----------------------------------------------------------------------------------
Ove je godine 90. obljetnica stvaranja jugoslavenske države. Je li ona
u datim okolnostima i vremenu bila politička nužnost?

Nema povijesne nužnosti. Da nije nastalo Kraljevstvo SHS
(Jugoslavija), nastala bi nešto veća Italija i još veća Srbija,
nastala bi nešto drukčija Mađarska. Možda se mogla sačuvati i krnja
Austro-Ugarska. Mogla je pobijediti Njemačka, stanje na bojištima
izgledalo je neizvjesno sve do ljeta 1918. Sva ta rješenja onda bi
bila "povijesne nužnosti". Nastalo je jugoslavensko kraljevstvo koje
je jednima bilo poput slamke spasa, drugima najbolje rješenje iz nekih
drugih razloga. Hrvati su u novoj državi sačuvali ogroman dio
nacionalnog teritorija. Dapače, čak su prevladali unutrašnje podjele
koje su u dvojnoj monarhiji trajno postojale između ugarskog i
austrijskog dijela. Kako su oštre bile unutarnje granice u toj
monarhiji moglo se lijepo vidjeti na izložbi o Prvom svjetskom ratu u
Hrvatskom povijesnom muzeju gdje skoro ničega vezanog za Dalmaciju
nije bilo, jer oni u svom postavu to naprosto nemaju.

Srpska historiografija i politički krugovi početkom devedesetih
govorili su o povijesnoj grešci jer nije bila stvorena Velika Srbija,
koja bi obuhvaćala dvije trećine Hrvatske i cijelu Bosnu i
Hercegovinu. Ponovno se na nešto s početka stoljeća gledalo iz
perspektive završetka. Kad je 1918. Jugoslavija nastala, bila je
poželjna jer je zauzimala velik teritorij, a teritorij je bio razlog
rata. Bila je i zemlja u kojoj je srpska elita dominirala. Svi su
imali svoje razloge za nastanak nove države. Hrvati su mogli proći
poput Mađara, a eto nisu.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
e mislim da su kukasti križ i crvena zvijezda posve isti, mada je
ubijano i pod zvijezdom. Unisono je u svijetu osuđena jedino svastika,
i to svugdje. Ne mislim tu samo na odluke europskih sudskih tijela,
već na jednostavnu logiku. Kako ćete, primjerice, objasniti da je
Zadar danas u Hrvatskoj? Svakako da ni demokratski ni pravedno nije
što su Talijani iz toga grada morali posve otići. Ali to je ipak
hrvatski grad. I oni koji su nosili zvijezdu otjerali su one koji su
bili faši....(POD ZVIJEZDOM nisu ubijana, klana, mucena zene,deca,itd
itd itd)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Tuđman je zaslužan za stvaranje neovisne Hrvatske zato jer je bio
njezin predsjednik i osoba s najviše moći. Da to nije bio Tuđman, već
Tripalo ili Račan, oni bi bili očevi domovine. Raspad totalitarnih
komunističkih režima zapljusnuo je svijet od kineske pokrajine gdje
žive Ujguri do Alpa gdje su Slovenci. Nastale su države koje, za
razliku od Hrvatske, nikada nisu postojale. Kakav bismo tek status
onda morali priznavati Milanu Kučanu ili Kiri Gligorovu? Tuđman je bio
važan, ali ne i čudo.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Komunisticki rezimi su poceli da se *raspadaju* jos 1945. godine,
*saveznici* su se iskrcali u Italiji..Amerikanci......i prilikom
*napredovanja*..pobili oko 120.000 Italijanskih partizana i
komunista..., Velika Britanija..*saveznica* se iskrcala u Grckoj..i u
*napredovanju* pobila 150.000 grckih partizana, patriota i komunista..
-------------------------------------------------- *
avatar
lune
Komunista
Komunista

Broj poruka : 215
Datum upisa : 04.06.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

A, dugoprstici u YU si pomagali Ameroimperijalizmu, i bilo kom nek samo *casti*

Počalji  lune taj Sre Mar 17, 2010 4:54 pm

Јованка Броз: Гадафи ми нудио помоћ


Љубичић је Титу поставио услов: жена или држава. – Није Тито образовао комисију да испита мене него Ивана Мишковића због случаја Ранковић. – УДБА је увек проверавала, запошљавала и отпуштала – нисам ја
Јованка Броз Фото Л. Адровић
У јучерашњем тексту Јованка Броз је поводом изложбе „Тито фото” и књиге „Титов дневник” објашњавала да су наследници бившег доживотног председника Југославије она и Титов син Александар Миша. Данас она говори ко, зашто и како јој то право ускраћује.
Шта мислите, који је разлог што вам, упркос судској одлуци по којој имате ауторска права, та иста права оспоравају?
Разлог је очигледан. На страну сада, понижења, обесправљеност што сам крива без кривице, осуђена без суда, јер да кривица постоји, верујте да ме одавно не би било, о чему ћу причати другом приликом, али ако неког економски обесправите, доведете до просјачког штапа, онда с тим човеком можете да радите шта хоћете. Њему су потпуно везане руке да се бори за своја права. Намерно су ме економски онемогућили да не могу да се помогнем. При томе, оставинска расправа никако да се заврши у суду, иако је суд тражио да се обави оставинска расправа, јер то неко очигледно намерно спречава.
Кад су ме силом, под претњом оружја утерали у ову кућу где сам и данас, у којој сам затекла силне страже и надзор, знала сам тачно ко то спроводи, ко је то организовао и зашто.
Па зашто?

Зато што сам знала од више свих тих шпијуна заједно ко је Титу био одан, а ко није. Ко је одавно радио против њега и против Југославије. Али о том потом... Овако, дакле, ни материјално не могу да побољшам свој живот. Што сам старија, све је теже... А хтела бих и имам потребу да средим купатило, иако није моје, али ту живим, да имам туш, да средим кухињу, купим шпорет, телевизор, да средим... Све су ми отели да не бих могла сама себи да помогнем. Нисам у материјалној могућности да било кога запослим, односно да платим, а потреба ми је. Са оним што добијем могу само да се прехраним и колико-толико одржавам хигијену куће и поправку кућних апарата.
По важећем закону, све супруге бивших председника, као и супруге високих функционера су материјално обезбеђене, што значи да имају право на пензије, своје куће, право на коришћење бројних повластица. Чини се да сте само ви стављени ван закона. Како то објашњавате?
Оне су у другачијем положају и иза њих стоје њихове партије, стоји држава Србија, а иза мене нема ко стати. Мене су протерали комунисти, чији сам била члан, па су се преко ноћи преокренули и постали социјалисти. Требало им је „само” 30 година да ми дају лична документа која су ми отели. Не бих ни то добила да то није урадио господин Љајић. Има ли такав случај негде у свету?
Због чега су вас се одрекли?

Пре свега, ја сам Српкиња из Хрватске и Титова жена. Као таква сметала сам неким српским руководиоцима кад су неколико година пред Титову смрт, почели да га уцењују: генерал Љубичић и Перо Стамболић. Љубичић му је поставио услов: жена или држава. Рекао му је да мора да се разведе, што је Тито одбио. Али, сметала сам и Хрватима, одакле су почињале и долазиле све интриге око мене. Од њих је потекла и интрига да се борим за власт, што није тачно. Друга интрига је да је Тито образовао партијску комисију на челу са Ратом Дугоњићем да испитује мене, што такође није тачно. Ту комисију је образовао ЦК Комунистичке партије да испитује Ивана Мишковића, који је водио истрагу у случају Ранковић. И та комисија га је сменила са свих дужности. Оптуживали су ме да постављам и смењујем генерале, а зашто никад нису рекли и аргументовали кога сам ја то сменила? Код нас је увек проверавала, запошљавала и отпуштала УДБА, али је најлакше било рећи: прогања Јованка. Нико се тада није усудио да каже праву истину. Ето, како видите, ја сам примала многе ударце који су били намењени Титу. Тако су своје свињарије покривали лажима и обмањивали народ.
Али, без обзира на све лажи и сплетке око мене, драго ми је кад чујем да ме наши људи нису заборавили. То ми греје душу. Многи су ми нудили помоћ, чак и наши исељеници из иностранства, као и председник Гадафи, али ја нисам смела да је прихватим, јер је ово државна кућа у којој ја немам никаква права и о њој ништа не одлучујем.
Да ли сте се за помоћ обраћали неком званичнику?
Коме нисам? Преживела сам неколико смена власти и свакој новој власти сам се писаним путем обраћала, али одговора није било. Тек кад је после 2000. године дошла нова власт, посетио ме је господин Шутановац и у име нове власти гарантовао ми је безбедност и сва права. Али није прошло ни неколико дана, појавио се Маринковић, шеф службе обезбеђења, који је све учинио да се не спроведу, чак и да се бојкотују министрова обећања.

О вама кружи прича да сте неповерљиви, неприступачни...

Наравно да сам неповерљива према преварантима, криминалцима и лажовима. Неповерљива сам само и искључиво према онима који су мене прогонили. Они неће да кажу праву истину да би себе и своја недела заштитили и то је разлог више што ме годинама бестидно у јавности представљају као неприступачну, малтене луду жену, тешке нарави, која неће да сарађује, и каквом већ све не. А годинама ми не дозвољавају да остварим своја најелементарнија људска права. С ким онда да сарађујем кад ми је по оној народној: „Кадија те тужи, кадија ти суди”.
avatar
lune
Komunista
Komunista

Broj poruka : 215
Datum upisa : 04.06.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Neki *aspekti*..danasnjice

Počalji  lune taj Čet Mar 18, 2010 1:54 pm

avatar
lune
Komunista
Komunista

Broj poruka : 215
Datum upisa : 04.06.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

agentura amerike u Srbiji

Počalji  lune taj Pet Dec 02, 2011 8:44 pm

Odrastanje malog firera



Neke ptice nikad ne polete. Neki ljudi nikad ne odrastu. Na ovaj ili onaj način ostanu u duši deca. To i nije tako strašno ako velika deca ne dođu na mesto na kojem treba da sede ozbiljni ljudi, odgovorni za svoje i tuđe postupke. Pogotovu ako im je poverena državna funkcija, s koje mogu da utiču i na sudbinu nacije.



Milovan Brkić

Nikola Vlahović

U zgradu Novog dvora 11. jula 2004. godine ušao je u kabinet predsednika Republike Srbije gospodin Boris Tadić. Pobedio je na izborima protivkandidata Tomislava Nikolića, mada upućeni tvrde da je radikal skupo naplatio priznavanje izbornog rezultata i pobedu kandidata Demokratske stranke.

Predsednik Boris Tadić rođen je 15. januara 1958. u Sarajevu, kao drugo dete bračnog para Ljubomira Tadića i Nevenke Kićanović-Tadić. Otac Ljubomir je rođen u pivljanskom kraju, u Crnoj Gori, a majka Nevenka Kićanović u Bijeljini.

Otac Borisov je učesnik Drugog svetskog rata, nosilac je partizanske spomeniice. Poslat je u Beograd 1955. godine da piše novi ustav SFRJ i program Partije, a za profesora filozofije, politike i prava na Filozofskom fakultetu u Beogradu izabran je 1962. Borisova majka je neuropsihijatar, radni vek je završila u Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici u Beogradu.

Profesor Ljubomir Tadić krajem 60-ih kreće u disidentske vode, kao pripadnik takozvane "Praksisove" škole. Udaljen je s Univerziteta, zajedno s Dragoljubom Mićunovićem, Zagorkom Golubović, Mihajlom Markovićem, Miladinom Životićem, Svetozarom Stojanovićem, Nebojšom Popovim i Trivom Inđićem.

Početkom 80-godina, posle završene Prve beogradske gimnazije, Boris Tadić, kao student psihologije na Filozofskom fakultetu, pokušava da krene očevim stopama. Upoznaje Veselinku Zastavniković (rođena 1955. godine) iz Osijeka, koja studira novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Mlada i prelepa Osječanka već je aktivna u radu i delovanju tadašnjeg Crvenog univerziteta, na čijem su čelu vođe studentskog pokreta iz 1968. godine: Vlada Mijanović, zvani Vlada Revolucija, Pavluško Imširović i Dragomir Olujić, koji je okupljao disidente iz svih republika tadašnje Jugoslavije. Među ženskim pripadnicima ovog pokreta Veselinka je bila najradikalnija, najhrabrija i vrlo obrazovana. Njen otac je u to vreme bio zastavnik u JNA.

Zahvaljujući svojoj devojci Veseli, Boris Tadić je uživao poštovanje prekaljenih disidenata. Njihovu vezu nisu odobravali Borisovi roditelji, naročito njegova majka Nevenka. Boris je bio u senci svoje devojke i disidentske vođe su ga prihvatale isključivo po tom osnovu, jer je bio mlak, detinjast, bolešljiv, a i dolazio je iz boljestojeće porodice.

Skoro anatemisan od roditelja zbog veze s kćerkom iz podoficirske porodice, koja je tri godine starija (otac Ljubomir je rat završio u činu kapetana, a dogurao do pukovnika Ozne), Boris odlazi od kuće. Disidenti ga primaju kao svog druga i 1981. godine Boris i Vesela stanuju u iznajmljenom stanu u suterenu zajedno s Gordanom Jovanovićem, koji je u to vreme s Dragomirom Olujićem radio u odeljenju kontraobaveštajne zaštite disidentskog pokreta.

U suterenu u ulici Koče Kapetana broj 47, gde su stanovali Vesela i Boris, održavane su tribine, sastanci raznih frakcija Crvenog univerziteta koji je, zbog konspiracije, bio podeljen na više odvojenih grupacija, koje su imale koordinatora u Dragomiru Olujiću.

Iz suterena u ulici Koče Kapetana na Vračaru, Vesela i Boris se 1983. preseljavaju u stan u Knez Miletinoj 40, kod Dragomira Olujića, u kojem su živeli duže od godinu dana. Kasnije mladi bračni par se izdržavao tako što su, istina ne baš uspešno, prodavali dečje lutke koje je Vesela umela da pravi. Po ženinom nagovoru, njegov otac Ljubomir uporno pokušava da sina odvoji od lepe Osiječanke. Majka Nevenka nije prihvatala disidentstvo a nije volela ni stil života svoga muža, Borisovog oca Ljubomira. Ona je više bila sklona komfornom životu, čemu je uspela da nagovori svoju kćerku Vjeru. Nevenka je potpisanog novinara, danas glavnog urednika TABLOIDA, pokušala je da smesti u ludnicu zbog organizovanja pobune u srednjoj školi 1974. godine, ali se on spasao bekstvom iz njene ordinacije.

Siromaštva se mladi bračni par Tadić oslobodio kada je Boris dobio posao profesora psihologije u Prvoj beogradskoj gimnaziji.

Brak Vesele i Borisa uspešno je funkcionisao prvih desetak godina. Boris je imao razne hobije (bavljenje vaterpolom, u kojem nije ostvario nikakve rezultate, jer je rovitog zdravlja, bez obzira na korpulenciju). Idoli su mu bili članovi muzičke grupe "Idoli'' (Vlada Divljan, Srđan Šaper, Nebojša Krstić...) koja, inače, nikada nije održala nijedan koncert i u kojoj je samo Vlada Divljan znao da svira. Njihove svirke za ploče izvodio je tonac Radio Beograda Milovan Pilipović, onda popularan kao Minimaksov pulen i poznat kao Mile Pile, koji je svirao više instrumenata i nasnimavao svoju svirku na njihove ploče. Ova grupa imaće u životu Borisa Tadića značajan uticaj, na njegovu sreću, a na našu nesreću.

U politiku Boris Tadić ulazi početkom 90-ih, kada njegov otac Ljubomir u beogradskom Domu omladine osniva s još 11 istomišljenika Demokratsku stranku. U ovoj partiji naći će se i njegov sin, a vrata stranačkih organa za njega su širom otvorena.

Predsednik stranke je u početku Dragoljub Mićunović, Ljubomirov kolega s fakulteta, a potom Zoran Đinđić, kome je Ljubomir Tadić bio uzor. Preko svog oca Boris je u mladosti upoznao Dobricu Ćosića, a sam tvrdi da je najveći politički uticaj na njega imala knjiga Koštunice i Čavoškog "Stranački pluralizam ili monizam".

U Demokratskoj stranci gospodin Boris Tadić je, zahvaljujući uticaju svog oca, izabran za sekretara Glavnog odbora, a potom i za potpredsednika Izvršnog odbora. S liste ove stranke izabran je i za poslanika Narodne skupštine Srbije.

Ulazeći u politiku, Boris Tadić zaboravlja na svoju mladost i počinje da oponaša svog predsednika Zorana Đinđića, za koga njegov otac Ljubomir nije gajio simpatije.

Kada Đinđić kreće da modernizuje "partiju žutih", nalaže svim funkcionerima da se ''dovedu u red''. Postavlja im ultimatum: koliko kilograma da skinu, koliko sati da provedu na vežbama u teretanama, kako da se oblače, gde da se sastaju. Pokojni Đinđić je protežirao mlade, tek iz fakultetskih sala izašle devojke i mladiće.

Uglavnom one koji su mladi, a knjiga im nije išla od ruke. Kao lideru demokrata, Đinđiću su podvodili srednjoškolke koje su učlanjivali u stranku, a njima i roditeljima nudili plaćena mesta u gradskoj administraciji, kada je Đinđić postao gradonačelnik Beograda.

Pokojni Zoran Đinđić je uticao i na Borisa Tadića, s preporukom da "otkači ženu Veselinku". Blizak Đinđićev saradnik se seća da je Zoran, u polušali, tražio od Borisa: "Ma, koji će ti k... žena koja ne može da rodi?! Nađi mlađu i bogatiju ribu!". Želeći da sačuva bliskost s Đinđićem, Boris se sporazumno razvodi od Veselinke Zastavniković 2. septembra 1997. godine u beogradskoj Palati pravde. Nije to više bio isti čovek. Padaju mu na um majčine reči da treba biti bogat, a onda i moćan.

Ubrzo se Boris ženi Tatjanom, građevinskim inženjerom. S njom dobija dve kćerke, Mašu i Vanju.

Život Borisa Tadića iz temelja se menja. On putuje po svetu. Đinđić ga upoznaje s grčkim milionerom Kokalisom. Otac Ljubomir, koji je vanbračno živeo s novosadskom Jevrejkom Klarom Mandić, bliskom prijateljicom Slobodana Miloševića, postao je predsednik Srpsko-jevrejskog društva. Brak s Klarom kratko je trajao, jer se u njeno srce odmah uselio Kapetan Dragan. I Boris odlazi u Izrael, da se ''nauči zanatu'' kako se postaje bogat. Godine 1999. grčki milioner Kokalis šalje ga u SAD da završi bezbednosni kurs za lidere Jugoistočne Evrope.

Kada je 5. oktobra 2000. oboren Milošević s vlasti, Boris se dan kasnije na terasi Skupštine grada upoznaje s Miloradom Lukovićem-Ulemekom - Legijom. Razgovaraju više od sat vremana, nasamo. Boris nikada posle 12. marta 2003. godine, kada je streljan premijer Đinđić, nije pomenuo Legijino ime!

U oktobru 2000. u saveznoj vladi Boris Tadić postaje ministar za telekomunikacije, i to kao potpredsednik Demokratske stranke, što je funkcija na koju je izabran 27. februara iste godine na Skupštini DS.

Novi ministar odmah prihvata Miloševićevog tajkuna Bogoljuba Karića kao svog prijatelja. Zahvaljujući Borisu, Bogoljub Karić je sačuvao svoju kompaniju ''Mobtel'' u narednim godinama. Na račun Borisa Tadić pristižu velike pare. Izraelske i grčke banke su sigurne od provera iz Beograda. Premijer Srbije, pod pritiskom svojih stranačkih kolega, smenjuje Tadića s mesta ministra zbog njegovih dugih prstiju. Boris je finansijski ojačao, već je inkasirao u to vreme nekoliko miliona dolara i čeka novu priliku.

Kada Vojislav Koštunica odlazi s mesta saveznog predsednika, u kabinetu Svetozara Marovića gospodin Boris Tadić dobija resor ministra odbrane! Klinički psiholog je univerzalnih sposobnosti. Samo da je na vlasti. Vodi telekomunikacije, odbranu, sve može. Na ovo mesto je postavljen jer je pukovnik Novosielski, tadašnji vojni ataše u Ambasadi Velike Britanije u Beogradu, ultimativno tražio od premijera Đinđića da ministar odbrane ne bude Zoran Živković, premijerov zamenik u DS-u.

Čim je klinički psiholog postao ministar odbrane, odmah je tražio adekvatan smeštaj. Zbog bezbednosti, kako je rekao. Pravdajući se da je bez stana, jer je svoj dvosobni stan nakon razvoda s Veselinkom ostavio njenom ocu, koji je u međuvremenu unapređen u čin kapetana i penzionisan, ministar odbrane useljava se u vilu na Dedinju, u Lackovićevoj ulici. Njegov otac Ljubomir zamenio je kuću u Gospodar Jovanovoj za dva stana. Boris je dobio dvosoban stan u bloku 45 na Novom Beogradu, dok je njegov otac dobio stan u Francuskoj ulici. Boris je kasnije taj stan prodao i kupio novi kod starog "Merkatora".

Iz omanje kuće nadležni opštinski organi SO Savski Venac brzopotezno iseljavaju dve sestre koje u njoj žive, prisilno ih smeštaju u staračke domove, a iz vojnog budžeta izdvaja se oko milion dolara za uređenje ovog rezidencijalnog objekta, u kojem Boris Tadić, čuvan jakim policijskim snagama, i danas živi. Vila je opremljena najmodernijim nameštajem.

Za svoje pomoćnike ministar odbrane dovodi Gorana Vesića, Živorada Anđelkovića, Bojana Dimitrijevića... koji nemaju ni trideset godina. Službe bezbednosti imaju posla preko glave, kako da se zaštite od Tadićevih momaka od kojih neki nisu ni vojsku služili. Ali, šta to zanima Borisa Tadića?!

Njega sve više zanimaju maloletnice kojima se odao. PR ministra odbrane je Ana Urošević, tek svršeni student, s kojom Boris stupa u intimnu vezu i obećava joj da će mu postati supruga. Po ceo dan ministar se odaje uživanju, do kasnih noćnih sati. Supruga Tatjana postaje prisutni građanin u njegovom životu i samo su formalno u braku, valjda zbog dece.

Želeći da sledi premijera Đinđića, Boris Tadić održava seksualne odnose s lepuškastom gospođom, koja je potpredsednica jedne od najjačih srpskih kompanija. Borisu se u koferu donose pare i odnose u "Berkli banku" u Londonu. Boris svojim stranačkim intimusima to pravda: "Jebeš ga, ja sam jedini predsednik na svetu koji nema svoju kuću, red je da imam pare".

Kada se 11. jula 2004. godine uselio u novi dvor na Andrićevom vencu, predsednik Srbije šokira javnost. Za najznačajnije savetnike postavlja Vuka Jeremića, koji je tek diplomirao fiziku u Londonu! A upravo zbog veza s Vukovim ocem, koji mu je prenosio novac u London, u banku "Berkli", Đinđić je smenio Tadića s mesta ministra za telekomunikacije, jer se Vuk Jeremić, tek svršeni student, predstavljao kao Đinđićev šef kabineta, mada je pomenuta potpredsednica kompanije na ovo mesto postavila Nemanju Kolesara, koji se zabavljao sa kćerkom predsednika kompanije. Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku je, odmah po imenovanju, otišao u vojsku!

Kada je izabran za predsednika, Boris je postao i javna ličnost. Tako smo često obaveštavani nemuštim saopštenjima da je na lečenju na VMA. Od kojih bolesti, nije nam objašnjeno.

Njegova majka Nevenka kazala je za list ''Toronto'', u broju od 2. jula 2004. godine, da njen sin svakog dana uzima 1.000 miligrama C vitamina i antioksidante, jer bez imunološke podrške nije sigurna da bi izdržao radni tempo!

Dok se bavio vaterpolom, njemu je dve godine bilo zabranjeno da ulazi u bazen, zbog lošeg imunološkog sistema. Izvori TABLOIDA potvrđuju da predsednik Tadić često zapada u emocionalne krize, da ga izbezumljuje činjenica što ulazi u godine i gubi seksualne sposobnosti i da ga ponekad, na VMA elektroškovima vraćaju u stvarnost, uveravajući ga da je to u njegovim godinama prirodna pojava.

Kako kaže jedan od članova Tadićevog kabineta kome je TABLOID garantovao diskreciju, sve poslove iz delokruga predsednikovih ovlašćenja vodi šef njegovog kabineta gospodin Rakić. Svi oni, a naročito biznismeni, koji žele da se sretnu s Borisom, moraju to da završe preko g. Rakića, koji debelo naplaćuje te usluge i u ime predsednika zove sudije, tužioce, ministre.

Radni dan predsednika Tadića je haotičan. Zavisi od njegovog raspoloženja. Često, zbog pada imunološkog sistema, on sam pada u apatiju, depresiju, razgovori sa savetnicima su uglavnom neformalni ili su na nivou uličnog žargona. Presudnu ulogu na njega imaju Srđan Šaper i lekar Nebojša Krstić, bivši članovi grupe "Idoli". Gospodin Šaper je teško frustriran svojim fizičkim hendikepom. Jedna glumica, koja je glumila sa Šaperom u filmu "Davitelj protiv davitelja", kaže da je snimala lascivne scene i da je imala priliku da Srđana vidi golog. Njegov polni organ je skoro nevidljiv, a Šaper se 1996. podvrgao i operaciji radi njegovog produženja.

Predsednik Tadić je za svog savetnika za medije postavio lekara Nebojšu Krstića, koji je jedini u Tadićevom timu uračunljiv čovek i svojim stručnim znanjem iz medicine svakodnevno pomaže Tadiću da ostane "u sedlu". Predsednik je Nebojši i pacijent.

Predsednik Srbije je sanjar, i nedozreo, sklon samoubistvu.

Boris obožava da se dokazuje pred mladim ženama. Na jednoj sedeljci sa svojim savetnicima požalio se da mu je žao što u mladosti osim Veselinke nije imao drugih žena. Sada se iz petnih žila trudi da to nadoknadi. Noću sam ide kod svojih ljubavnica svojim blindiranim kolima. Jedan od policajaca, koji se u civilu zatekao u Zemunu, gde živi predsednkova milosnica, kaže da je noću oko pola tri video Borisa za volanom kako preko zvučnika, jer rotaciona svetla nisu bila uključena, sikće iz kola ostalim vozačima koji su stajali na semaforu: "Skloni se, skloni se". Ne treba smetnuti s uma da se pre dve godine u Guči, kada mu je jedan momak nešto dobacio, predsednik Srbije zatrčao za njim s telohraniteljima i uhvatio mladića za gušu, što su mediji zabeležili, ali su to pripisali "čvrstini karaktera predsednika".

I u stranačkim poslovima Boris Tadić, mada po Ustavu ne bi smeo da bude lider stranke, bavi se kao diktator.

Sam donosi odluke. I dok je pokojni Zoran Đinđić na izborima za lidersku funkciju imao protivkandidate, Boris Tadić je na poslednjim izborima bio jedini za tu funkciju, jer drugima nije bilo dozvoljeno da se kandiduju. On iskreno namerava da doživotno ostane lider Demokratske stranke, bez protivkandidata.

Dan uoči izbora nove vlade Srbije, na čelu s mandatarom Koštunicom, Tadić je lično određivao ministre. Jedan od njegovih ministara posvedočio je uredniku TABLOIDA da je bio prisutan kada se gore pomenuta dama, potpredsednica kompanije, javila Borisu. Šta su razgovarali, ministar nije mogao da dokuči, ali se Boris udario rukom po čelu nakon završenog razgovora i obratio stranačkim kolegama: "Au, bog te jeb'o, kako se nisam setio čoveka! A družio sam se s njim. Eto, imamo ministra finansija, Mirka Cvetkovića". Bivši direktor Agencije za privatizaciju, kako je odmah objavio "Blic", većinu privatizacija, uključujući i cementare iz Paraćina, za šta je uzeo nekoliko stotina hiljada dolara mita, sproveo je na nezakonit način.

Prisutni su već videli Božu Đelića na ovoj funkciji, kao što je bio i stranački dogovor, ali je Boris, nakon telefonskog razgovora s pomenutom damom koja mu je napunila konta, doneo drugačiju odluku. U DS-u je opšte nezadovoljstvo Borisovim odlukama. On se pokazuje kao pravi diktator koji odluke donosi nasumce i po svom nahođenju, rukovođen isključivo ličnim interesima i u različitim duševnim stanjima. Fireri su uvek takvi, nikad ne odrastu, ali se nametnu kao vođe.




Preljubnik



U vreme kada je Đinđić bio gradonačelnik Beograda, Boris Tadić je bio direktor Demokratske stranke. Njegova sekretarica je bila žena Aleksandra-Saše Simića koji je bio Borisov drug iz mladosti. Simić je u DS-u bio predsednik pravnog odbora, a kasnije sudija Saveznog ustavnog suda tadašnje SR Jugoslavije. Boris mu je obljubio ženu i Aleksandar Simić takođe aktivista Crvenog univerziteta, napustio je stranku i postao savetnik Vojislava Koštunice.



Bez odgovora



Pozivajući na odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pomoćnik glavnog urednika našeg lista dostavio je pres službi predsednika Republike pitanja, očekujući da na njih dobijemo precizne odgovore. Pitali smo za račune predsednika Tadića u stranim i domaćim bankama, za protežiranje srpskih tajkuna, za rezidenciju u Lackovićevoj na Dedinju...

Do zaključenja ovog broja nisu nam se javili iz pres službe, a ni predsednikovi telohranitelji nas nisu posetili. U sledećem broju, nadamo se, objavićemo i odgovore iz kabineta predsednika Tadića, koji se kune da poštuje zakone, u ovom slučaju Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja.



Kako pronaći suprugu?



Kad sustignu velike državničke obaveze, supruge predsedničke bivaju često usamljene. Posebno kad povrh takvih obaveza postoje i paralelne veze.

Supruga Borisa Tadića Tatjana svakom građaninu je dostupna najmanje desetak sati dnevno u restoranu "Pane & Vino" u Dobračinoj ulici u Beogradu. Najčešće u društvu nadobudne krojačice iz Knina, samozvane modne kreatorke Dragane Ognjenović. Predsednikova supruga je sve usamljenija. Lepša strana priče bi bila da je prva dama Srbije makar vlasnik ili suvlasnik ovog restorana.
avatar
lune
Komunista
Komunista

Broj poruka : 215
Datum upisa : 04.06.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Pozajmljen komentar sa PECAT forum

Počalji  lune taj Čet Dec 22, 2011 11:44 pm

Robovi u Srbiji
od Maganik » 22 Dec 2011 16:25


Poštovani robovi Srbije,

Isti ovi koji
danas pričaju ovakve gadosti o „zaostalosti“ u Koreji, su nama ovako, na
isti način, preko medija "UĆERAVALI" njihovu takozvanu demokratiju i
njihov lopovski „način života“ - KLEPTOKRATIJU. Tu demokratije niti je
bilo niti će kada biti. Prevarili su nas. Pod firmom demokratije i
demokratske ideje su nam „UĆERALI“ mješavinu robovlasničkog i feudalnog
sistema. Sada kada nam do kraja silom ućeraše ovakvu nakaradnu
ideologiju. KLEPTOKRATIJU (Lopovski sistem i vladavina lopova bez
ideologije), do balčaka, svi smo sluđeni i pričamo da nam je ranije bilo
bolje. Tita da ne pominjemo. Sada pričamo da je Tito bio i ostao naš
„BOG“ ma šta to značilo. Naknadno otkrivamo da je tadašnja Jugoslavija
bila dobra majka svih naroda u Jugoslaviji. Sada su sve države koje su
nastale od bivše SFR-Jugoslavije najgore maćehe svojim narodima a pravi
tirani drugima koji u njima žive. To je bila naša lijepa i dobra SFR
Jugoslavija, koju smo sami prodali i izdali neo-kolonijalnim zapadnim
silama. Bila je dobra za sve osim za ondašnje i za ove sadašnje
namjesnike, izdajnike, pljačkaše, fašiste i neo-kolonijalističke sluge.
Tada
su strani namjesnici bili ustaše, četnici, Nedićevci, Balisti, zeleni
kadrovi, oni po Makedoniji i Sloveniji, itd...itd... Danas su namjesnici
modernih OKUPATORA, ovih neo-kolonizatora, svi koji nam čine takozvane
pro-zapadne vlade. Oni danas kod nas u Srbiji, i u drugim marionetskim
„državama“ koje su nastale na razvalinama SFRJ direktno rade za moderne
kolonizatore. Dovedeni su od strane neo-kolonizatora na vlast u Srbiji i
ostalim banana državama. Dojahala je u Srbiju gomila sorošovih DOMAĆIH
izdajnika i drugih namjesnika na njihovim bombama i na njihovim parama.
Po
njihovim „zapadnim“ instrukcijama nas od tada pa sve do danas
pljačkaju, zadužuju i tako čine robovima ovih modernih „zapadnih“
kolonizatora.
Ovi novi-stari „zapadni“ kolonizatori samo rade svoj
posao star više od hiljadu godina. Otimaju i pljačkaju od svih naroda,
od kojih mogu, već 1.000 godina i samo mijenjaju sredstva. Cilj je ostao
isti:
- Porobi i otmi sav profit koji se stvori u kolonijama po svaku cijenu.
- Višak tuđeg rada, znanja i imanja otmi lažima i prevarom a ako tako ne može, otimaj silom.
-
Učini sve da spriječiš obrazovanje i ni po koju cijenu ne dozvoli da
kolonije imaju nauku i znanje jer ako imaju znanje imaće i imanje.
-
Onoga ko ima znanje i dođe do znanja kupi parama, dovedi kod nas da
svojim znanjem zarađuje za nas jer je najopasnije da znanje ostane u
KOLONIJAMA.
- Onesposobi vojnu silu u kolonijama da ne mogu da se
brane i odbrane, jer ako mogu da se odbrane nema pljačkaškog plijena za
nas a ako nema pljačke i plijena nema ni „PROSPERITETA NA ZAPADU“.
-
Glumi poštenje, kupi izdajnike i vladaj robovima pomoću njihovih
sopstvenih izroda koji će za malo vlasti i šaku srebrnjaka držati u
pokornosti ljude koje ćete vi pljačkati i čiji ćete višak rada otimati i
odnositi na ZAPAD.

Svi u zemlji Srbiji kažu da je ranije bilo
bolje osim ovih 0,5% na vlasti koji nas pljačkaju zajedno sa „zapadom“.
Ali oni su GLASNIJI jer uz pomoć zapadnjaka imaju medije sa kojim nam
ispiraju mozak. Oni (ovih 0,5% Srbijanaca) danas kontrolišu pare Srbije i
pljačkaju profit Srbije za račun i u korist njihovih „zapadnih“ mentora
a naših OKUPATORA. Ko god pokuša da im se suprotstavi odmah postane,
kriminalac, ratni zločinac, narko mafijaš itd...itd... Takve odmagh
uništavaju da se sjeme ne proširi.
Samo oni kažu da im je bolje jer mi radimo a oni otimaju i troše našu zaradu.

Malo
je degutantno da mi robovi u zemlji Srbiji koji po "zapadnom" diktatu
nemamo hleba da jedemo, mi robovi koji smo dužni i ružni, mi robovi koji
smo zadužili i prodali živote svojih unuka, svojih praunuka i još
nerođenih čukununuka, mi Srbijanci, ljudska stoka koja je svoju još
nerođenu krv pretvorila u ekonomske robove ovih zapadnih
„lažno-demokratskih“ kolonizatora se usuđujemo da se podsmijevamo
LJUDIMA.
Mi smo u Srbiji zaboravili šta znači biti čovjek.
Valjda nam je lakše tako pa smo polomili sva ogledala da ne vidimo ko smo danas.
Lakše nam je da lažemo sebe ko smo danas i dokle smo doguralii. Peci nam se u grobu prevrću.
Smiješno je kako se srbijanski robovi podsmijevaju ljudima koji imaju slobodu, hrabrost, stav i dostojanstvo.
Robovi u Srbiji se podsmijevaju slobodnim Ljudima u Koreji koji su svoji na svome.
Robovi
u Srbiji se podsmijevaju ljudima koji nikom ništa nijesu dužni i
ljudima koji su odlučni i moćni da odbrane sebe, svoje dostojanstvo,
svoju slobodu i svoje imanje ma koliko ono bilo od ovih modernih
„zapadnih kolonizatora“. Jer zapadnim neo-kolonizatorima je dobar samo
onaj koga mogu mirno da pljačkaju i kome mogu mirno da otimaju. Zato se
bune protiv Rusa, Kineza, Indijaca, Južnoamerikanaca itd...itd... Njih
više ne mogu silom da pljačkaju. Prejaki su. Radili, čuvali i zaradili,
stvorili vojsku da ih uspješno brani pa sada svakim danom sve više
napreduju dok zapadni neo-kolonizatori siromaše i nazaduju. Slobodan
svijet neo-kolonizatorima više ne dozvoljava da im otimaju plodove rada
koje sami stvaraju pa ih USA i EU odmah proglasiše za diktatore, tirane,
nedemokrate, itd...itd...
Uz to, „zapadnjaci“, računajući da će
oteti svima sve kao što oteše nama, Iraku, Libiji itd...itd..., su se
toliko zadužili da to nikada ne mogu da vrate, pa sada na koljenima mole
slobodne države da ih spašavaju od propasti. Izgubili su „zapadnjaci“
ekonomsku snagu i samostalnost pa moraju i mogu usamo da mole bolje od
sebe nadajući se da će im Rusi, Kinezi i ostali pomoći da se spasu od
bijede.
Ali to su lukavi kolonijalisti. Mole samo one kojima ne mogu ništa da otmu SILOM.
Kome
god mogu da otmu silom, ne ustručavaju se da ruše, ubijaju i temeljno
opljačkaju sve koji ne mogu vojskom da se od njih odbrane.
A u Srbiji
su postigli pun uspjeh i ovih dana nas ubjeđuju i ucjenjuju nastojeći
da nas ubijede kako nas temeljno pljačkaju „ZA NAŠE DOBRO“.
Zato pitam Srbijance:
Jesu
li Srbijance, "zapadne demokrate" toliko dobro prevaspitale i naučile
da je ODLIČNO, da je najbolje na svijetu, biti ROB zapadnih
kolonijalista-pljačkaša???
Jesu li vas u Srbiji do kraja ubijedili
da je svrha življenja Srbijanaca da rade kao stoka, da za svoj rad
dobiju naramak sijena da prežive da bi i dalje mogli raditi za
„zapadnjake“???
Jesu li vas u Srbiji ubijedili da sav višak rada
(čist profit) „sa radošću“ dajete zapadnim kolonizatorima da uživaju i
izgrađuju svoje zemlje i da je „PRIRODNI ZAKON“ da zapadnim
robovlasnicima šaljete mlijeko (profit) koji vi stvorite-zaradite u
svojoj zemlji???
Jesu li vas u Srbiji ubijedili da je „PRIRODNI
ZAKON“ da zapadnim robovlasnicima šaljete na kraju NATO-telad (našu
djecu – moderne janičare) da popune NATO-jedinice i da pljačkaju druge
po svijetu za njihov račun sa radošću i ZADOVOLJSTVOM???
Jesu li
vas u Srbiji ubijedili da uništite svoju vojsku jer će vas oni tobože
braniti od „nemilosrdnih Rusa, Kineza, Indijaca, Arapa, Brazilaca
itd...itd... koji vas nikada nijesu ni dirali, ni napali ni
bombardovali??? Niti će.
Jesu li vas u Srbiji ubijedili da ste svi obično stado ovaca koje će oni, ZAPADNI ČOBANI, tobože čuvati, hraniti i „braniti“???
Jesu
li vam jadni Srbijanci, ovi sa zapada toliko zamutili mozak, da ne
shvatate da ovi „ZAPADNI ČOBANI“ ne čuvaju i ne brane „srbijansko“ stado
tobože od Rusa da bi Srbijancima u stadu bilo dobro i bolje, već da bi
ih kasnije ovi „ZAPADNI ČOBANI sami POJELI“???

Đe vam se
Srbijanci đede istorija, istorijsko iskustvo, istorijsko pamćenje,
samosvijest, samopoštovanje, obraz, ljuckost, sloboda, obrazovanje
...........
To su vrijednosti koje su vam zapadni čobani preko
njihovih-naših Srbijanskih namjesnika prvo OTELI da bi kasnije mogli
imanje da vam otmu.
Jesu li vas slobodarske Srbijance prevaspitale
ove takozvane demokrate a u stvarnosti kolonijalističke sluge i
kolonijalistički namjesnici u Srbiji.
Jesu li vama Srbijancima
isprali mozak ovi dobro od vlade plaćeni „nevladini“ jurišnici ili su
vas je to lično naučili današnji politički komesari demokratije i vojni
„komandanti“ bez vojske???
Sram vas bilo ROBOVI srbijanski.
Ništa vam nije sveto i ništa iz istorije nijeste naućili.
Zato vam je danas tako.
Jesu li vas ubijedili u sledeće:
1. Sloboda je sramna i nije za Srbijance. Oni treba da saviju šiju i samo da kuluče za strance.
2.
Srbijanci su sposobni samo da rade za drugog kao sirova radna snaga jer
ne umiju da upravljaju sobom, da „troše“ i da upravljaju sa onim što su
sami stvorili i zaradili.
3. Srbijanci nijesu sposobni da upravljaju
sami sa sobom i mora „zapad“ da upravlja sa njima. Zato je „jelte“
zapad bogat a Srbija siromašna. Zato Srbijanci, samo ako zapad sa vama
vlada, svi Srbijanci ima ništa da ne rade a ima da bogato žive. U
suprotnom ima da vas pomlatimo i da skapate od gladi!!!
4. Država
Srbija nije sposobna da ima ništa jer ne umije da upravlja ničim.
Ovakva, od zapada postavljena država je tu samo da Srbijancima vlada i
da uzima porez od Srbijanaca, da obezbijedi da zapad nesmetano može od
Srbijanaca da otima čistu zaradu i šalje je ovim modernim zapadnim
neo-kolonizatorima. Država Srbija ne smije da ima, ne smije da bude
bogata kako bi mogla da plati vojsku da je brani i radnika da je hrani.
Mora ovakva država ove neo-kolonijaliste da hrani a naša djeca da ih
brane.
5. Zato se vodi „demokretska“ borba, da sve što imamo moramo
prodati „PRIVATNICIMA“ – posebno stranim gazdama koji umiju da
upravljaju sa onim što smo mi u Srbiji sami napravili, na čemu radimo i
čime pravimo profit za nove kolonizatore.
6. Mi Srbijanci treba da
imamo samo platu od koje možemo da preživimo od danas do sjutra a
stranci treba da čistu zaradu nose u svoju zemlju i da razvijaju svoju
zemlju. To znači da u Srbiju po svaku cijenu treba dovesti srane gazde
(investitore) da „gazduju“ sa Srbijancima. Srbijanci treba samo da rade
za njih i da dobijaju samo platu dovoljnu da održe goli život. Srbijanci
su niža bića i ovo mora da im je dosta.
7. Strani namjesnici ( i
njihova pro-zapadna vlast u Srbiji) će uzimati porez od rada Srbijanaca i
krašće za sebe koliko god mogu uz „blagoslov“ zapadnih
demokrata-robovlasnika a cio čist profit (čista zarada) će ići njima na
zapad da oni bez rada mogu da žive, razvijaju se i uživaju. Dokle god
ovi prozapadni „vladari“ u Srbiji budu obezbjeđivali da se ČIST PROFIT
iz Srbije odliva i ide zapadnim neo-kolonizatorima, ovi zapadni
neo-kolonizatori će ih podržavati i održavati na vlasti, dopuštaće im da
nekažnjeno kradu i otimaju od nas. Ako im slučajno padne na pamet da
zaradu (profit) koju stvara Srbija zadrže za nas, odmah će ih skinuti a
nas bombardovati ako treba da bi ponovo obezbijedili da naša zarada ide
njima u džep.
8. Srbijanci ne smiju da raspolažu sa profitom koji
sami stvaraju, da napreduju, da sami grade puteve i mostove, da sami
razvijaju poljoprivredu i industriju, da sami razvijaju obrazovanje i
nauku, da sami podižu nove fabrike i otvaraju nova radna mjesta za svoju
djecu jer bi tako profit ostajao Srbiji da se razvija i napreduje.
9.
Nije cilj zapadnih neo-kolonizatora da Srbija napreduje. Cilj je da
Srbija tavori ili NAZADUJE, da bude neobrazovana, da ne bude slobodna
kako bi što duže slala svoju zaradu zapadnim demokratama. Ako se neko
slučajno pobuni, ima odmah NATO-Teroristi da pošalju „Milosrdnog Anđela“
da nas urazumi i silom porobi.
10. Srbija ne smije da raspolaže sa
profitom koji se stvara u Srbiji da nebi mogla ulagati u vojsku i tako
stvoriti jaku srpsku vojsku koja je sposobna Srbiju da brani. To mora
biti spriječeno po svaku cijenu jer ako Srbijanci mogu da se odbrane,
pašće im na pamet da zaradu koju naprave u svojoj zemlji zadrže za sebe i
odbiju da je dalje šalju zapadnim neo-kolonizatorima i lažnim
demokratama. TO ZAPAD NE SMIJE DA DOZVOLI, jer ako nema pljačke našeg
profita, oni siromaše.
11. Ako oni procijene da zbog njihovih
interesa Srbija treba da ima neki put, neku fabriku, školu, bolnicu ili
bilo šta drugo, oni će da to naprave kako bi i preko takvih stvari dalje
otimali višak rada Srbijancima i odnosili ga u svoje zemlje.
12.
Srbijanci ne smiju da misle. Moraju samo da rade na zemlji i u fabrikama
koje su u njihovom, neo-kolonijalnom vlasništvu u zemlji SRBIJI.
13.
Ako zapadnjaci dozvole da Srbijanci radna mjesta za sebe sami naprave,
profit će ostati njima Srbijancima a za strane gazde nema
dobiti-profita. Zato će zapadnjaci preko svoje pro-zapadne vlade, ako
treba i sirovom silom, u zemlji Srbiji uraditi sve da Srbijanci ne
naprave ništa svoje i da Srbijanci u svojoj Srbiji nemaju ništa svoje,
koje bi moglo da ih hrani i učini nezavisnima od njih, zapadnih
neo-kolonijalista.

14. Ako se neko u Srbiji usudi da protiv
njihove volje nešto sagradi, stekne i od njih postane nezavisan, njihova
pro-zapadna vlada u zemlji Srbiji će ih proglasiti diktatorima,
kriminalcima, ne-demokratama, genocidnim ubicama, NAZADNIM elementima i
ko zna čim već, pa će ih uništiti po svaku cijenu da bi zadržali
poziciju pljačkaša sopstvenog naroda i milost zapadnih neo-kolonizatora.

15. Ako pro-zapadna namjesnička vlada u zemlji Srbiji ne može da
ovakve Srbijance uništi opstrukcijom države, uništava ih silom i
državnim terorom. Sve što su stekli će im oteti kako bi bili primjer
ostalima da ne pokušavaju da imaju svoje i da budu svoji na svome. Svi
moraju da rade za njih, zapadne neo-kolonizatore.
16. Takvi su bili
hitlerovi Njemci 1941. Ubijali su 100 za jednoga da bi održali sistem
kojim su temeljno pljačkali Srbiju. To danas Njemci sa ostalim
zapadnjacima rade u Srbiji drugim sredstvima. Silom i bombama su doveli
na vlast neke nove „Mihailoviće, Nediće i Ljotiće“. Tako su uspjeli da
urade ono što Hitler nije uspio da uradi golom silom i oružjem.
17. Ovo danas u Srbiji rade USA i EU, navodne demokrate a stvarni neo-kolonizatori.
18.
Malo su „radili Milosrdnim Anđelom“ a sada rade skriveno, parama kojima
su instalirali svoje namjesnike koje nazivaju „demokratskim“
pro-zapadnim vladama.
19. Oni nas danas surovo pljačkaju u ime „demokratije a za račun USA i EU neo-kolonizatora.

Nijesu vam poštovani robovi Srbije ovo zapadni neo-kolonijalisti sami uradili.
Pomogli su im ovi naši-njihovi namjesnici.

Prvo što su vam uradili je sledeće:
Promijenili
su „Miloševićev zakon“ po kojem je sve u Srbiji bilo 70% radničko a 30%
državno. Donijeli su novi zakon da je sve u Srbiji 70% državno a 30%
radničko.

Tek tada „su stvoreni uslovi“ pa je mogla da krene potpuna, temeljna neo-kolonijalna pljačka Srbije i srpskog naroda.

To
im je bilo neophodno da bi potpuno preuzeli vlasništvo i vlast u svim
fabrikama, u svim poljoprivrednim dobrima, nad vojskom, nad policijom i
nad svim i svačim u Srbiji.

Tada su ONI postali „zakonski“ VLASNICI i gospodari Srbije.
Tada je počela divlja, bezobzirna i besomučna pljačka Srbije i Srba koja i danas traje nesmanjenom žestinom.

Ovi,
od zapada postavljeni i instalirani NAMJESNICI u Srbiji, su
bez-skrupula temeljno uništavali i danas uništavaju sve zdravo što je
uspjelo opstati u Srbiji, svu privredu i imovinu Srbije i Srba u korist
zapadnih neo-kolonijalista. Uništili su sve u Srbiji. Banke, industriju,
poljoprivredu, građevinsku industriju, Školstvo, zdravstvo, nauku i sve
za šta se Srpski narod vjekovima borio, sve što je Srpski narod
vjekovima stvarao i sve što je Srpski narod krvlju plaćao a što se
parama ne kupuje.

Za to što su uradili, ovi naši neo-kolonijalni
„NAMJESNICI“ lično su dobro plačeni od strane zapadnih
neo-kolonijalista dijelom plijena koje su za njihov račun od nas oteli.
Platili su ih zapadni neo-kolonijalistu dijelom od nas otete imovine.
Naši neo-kolonijalni namjesnici dobro napunili svoje džepove i račune u stranim bankama.
Znamo ih sve.
Nećemo ih nikada zaboraviti i vratićemo im sve sa kamatom.

Sami ste zaslužili ovo što danas živite moji Srbijanci.
Srećna vam bila borba za slobodu „poštovani“ robovi Srbije.


avatar
lune
Komunista
Komunista

Broj poruka : 215
Datum upisa : 04.06.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Američki imperijalizam

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu